Vrhovni sud SAD-a uskoro može doneti odluku koja bi potpuno promenila način na koji onlajn algoritmi promovišu sadržaj.
Poslednjih nekoliko dana svetski mediji prate suđenje pod nazivom Gonzalez v. Google. Ovo suđenje dovodi u pitanje član 230 (Section 230) – deo Zakona o pristojnosti komunikacije (Communications Decency Act) koji je donet 1996. godine u SAD-u.
Član 230 štiti kompanije kao što su Google, Twitter, Facebook ili YouTube. One se njime lišavaju odgovornosti kada je u pitanju sadržaj koji korisnici platforme stvaraju.
Suđenje nosi naziv po Noemi Gonzales (Nohemi Gonzalez), žrtvi ISIS napada u Parizu 2015. godine. Porodica žrtve tvrdi da je YouTube algoritam odgovoran za smrt njihove ćerke, jer je promovisao snimke koji su stvorili simpatizeri ISIS-a. Tužioci su pred sud izneli stav da velikim internet platformama u ovakvim slučajevima treba oduzeti imunitet koji član 230 pruža.
Članovi vrhovnog suda su podeljeni. Jedna grupa se slaže sa tužiocima, dok druga smatra da je član 230 ipak neophodan. Obe grupe se slažu da ovaj član treba korigovati, ali tvrde da bi to dovelo do mnogih komplikacija.
Pitanje je sledeće: kako razotkriti opasan sadržaj koji algoritam preporučuje, i pravilno sankcionisati odgovorna tela, a da to nema uticaj na bezazlen sadržaj na internetu. Ipak, sav sadržaj je pokriven jednim algoritmom na datoj platformi.
Erik Šnaper (Eric Schnapper), advokat porodice Gonzales, je tokom suđenja izneo zabrinutost oko algoritma, ali ga je sačekalo mnoštvo pitanja. Jedno od njih bilo je – kako bi sud trebalo da tretira algoritam koji istovremeno može davati recepte za pilav i promovisati terorističke snimke? S obzirom da je u pitanju nova vrsta problema, konkretnog odgovora i dalje nema.
Ali, šta ovo znači za vas, kao svakodnevnog korisnika interneta? Ako niste građanin SAD-a, rezultat ovog suđenja vas neće doticati. Međutim, ako se globalnim kompanijama skrene pažnja na značajne mane njihovih algoritama, onda ćemo možda i osetiti razliku u internet pretragama.