Evropska unija zvanično je usvojila AI Act, prvi pravni okvir na globalnom nivou koji reguliše razvoj i primenu veštačke inteligencije. Ovaj zakon, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2024, ima za cilj da osigura bezbednost, transparentnost i zaštitu ljudskih prava, dok istovremeno podstiče inovacije u AI sektoru.
Ali šta tačno AI Act donosi i kako će uticati na tehnološku industriju?
Najvažniji deo regulative je klasifikacija AI sistema prema nivou rizika:
- Neprihvatljiv rizik Ukljucuju Sisteme koji ugrožavaju prava građana su zabranjeni. Tu spadaju algoritmi za socijalno ocenjivanje, AI manipulacija i neciljano prikupljanje podataka za prepoznavanje lica.
- Visok rizik – Ukljucuje AI koji utiče na ključne društvene oblasti, poput medicine, zapošljavanja, obrazovanja i pravosuđa, podložan je strogim pravilima. Kompanije moraju da osiguraju tačnost podataka, ljudski nadzor i bezbednosne mere pre nego što plasiraju proizvod.
- Transparentnost – Ukljucuje Korišćenje generativne AI tehnologije, uključujući chatbotove i deepfake sadržaj, mora biti jasno obeleženo kako bi korisnici znali da komuniciraju sa mašinom.
- Minimalni rizik – Ukljucuje Većina svakodnevnih AI aplikacija, poput spam filtera ili AI u video igrama, neće biti predmet regulative.
Za tehnološke kompanije, AI Act donosi nove obaveze, posebno za one koje razvijaju moćne AI modele. Od avgusta 2025. godine, moraju se pridržavati pravila o transparentnosti i zaštiti autorskih prava, dok će najnapredniji sistemi biti pod posebnim nadzorom Evropske kancelarije za AI.
Iako EU tvrdi da će zakon podstaći odgovornu upotrebu veštačke inteligencije, kritičari upozoravaju da bi stroga regulativa mogla da uspori inovacije i oteža poslovanje evropskim startapima.
AI Act će biti u potpunosti primenjivan od 2. avgusta 2026, dok će neka pravila, poput zabrane određenih AI sistema, stupiti na snagu već početkom 2025.
Pitanje koje ostaje je: da li će druge države slediti primer Evropske Unije ili će AI industrija pronaći način da zaobiđe nova pravila?