Ako bi Cyber kriminal bio ekonomija, bio bi treći po veličini u svetu, sa štetom od 9,5 biliona dolara godišnje. Vlade se suočavaju sa sve složenijim napadima, a pitanje je da li su spremne za sledeći talas digitalnih pretnji.
Sve veći broj napada na ključne sektore – od zdravstva i energetike do finansija – pokazuje da su tradicionalne mere zaštite nedovoljne. Metode hakera postaju sofisticiranije, a broj napada eksponencijalno raste. Samo u poslednje tri godine, pokušaji krađe lozinki skočili su sa 572 na čak 7.000 napada u sekundi.
Kako bi se odbranile, vlade sve više koriste veštačku inteligenciju za brzu detekciju pretnji i automatski odgovor na napade. AI može analizirati ogromne količine podataka u realnom vremenu, prepoznati sumnjive aktivnosti i izolovati potencijalne pretnje pre nego što izazovu štetu.
Osim što poboljšava reakciju na pretnje, AI pomaže u rešavanju problema nedostatka stručnjaka u Cyber bezbednosti. Automatizacija omogućava manjim timovima da pokriju širi obim pretnji i efikasnije odgovore na incidente. Primera radi, Kancelarija za IT i e-Upravu Srbije već koristi AI alate za unapređenje nacionalne bezbednosti.
Međutim, izazovi ostaju. IDC predviđa da će do 2027. godine 95% vlada doživeti ozbiljan Cyber napad pokretan AI-jem, dok će samo 30% njih imati dovoljno otpornu infrastrukturu da spreči katastrofalne posledice. To znači da vlade moraju ulagati u AI sisteme ne samo kao alat za odbranu, već i kao ključni deo svoje strategije bezbednosti.