Modernizacija poslovanja finansijskih institucija postaje strateški prioritet, jer zahtev za poravnanje T+1, zastareli sistemi i rastuće potrebe za automatizacijom menjaju pejzaž finansijskih usluga
– Iz perspektive klijenata, finansijske usluge postale su sve više digitalizovane. Međutim, fokus finansijskih institucija sada se pomera na ono što se dešava u pozadini, jer raste pritisak da modernizuju operativne modele i tehnološke osnove na kojima počivaju njihove usluge. Dorsum Discovery, konsultativni okvir za procenu poslovanja, pomaže finansijskim institucijama da identifikuju uska grla u poslovanju, procene svoju tehnološku spremnost i otkriju mogućnosti za modernizaciju.
Od korisničkog iskustva do operativne izvrsnosti
Tokom prethodne decenije, finansijske institucije značajno su ulagale u unapređenje korisničkog iskustva i širenje digitalnih kanala, čineći svakodnevne bankarske i investicione usluge dostupnijim, jednostavnijim i praktičnijim. Iako su ove investicije promenile način na koji klijenti komuniciraju sa finansijskim institucijama, operativna infrastruktura koja podržava takva iskustva nije se uvek razvijala istim tempom.
Finansijski analitičari često procenjuju da je 70% do 75% osnovnih bankarskih sistema starije od 20 godina, što dodatno otežava podršku poslovnim operacijama. Zbog toga se većina finansijskih institucija danas suočava sa pritiskom da modernizuje svoje operativne osnove. Nekoliko promena ubrzava prelazak ka operativnoj modernizaciji, uključujući prelazak na poravnanje T+1 na evropskim tržištima hartija od vrednosti, zastarele osnovne i pozadinske sisteme, rastuće potrebe za automatizacijom, kao i sve veću konkurenciju rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i fintech kompanija. Ovi izazovi su tesno povezani, jer zastarela tehnologija i fragmentisani procesi mogu da otežaju automatizaciju, uspore usvajanje novih rešenja i povećaju operativne rizike. Zbog toga modernizacija više nije samo pitanje smanjenja troškova ili zamene zastarelih sistema, već i unapređenja poslovne agilnosti, skraćivanja vremena potrebnog za izlazak na tržište i jačanja operativne otpornosti.
Dorsum Discovery: uspostavljanje mape puta za digitalizaciju
Dorsum, fintech kompanija specijalizovana za tehnologiju za investicije i tržišta kapitala, posluje u deset evropskih zemalja, što joj pruža jedinstven uvid u promene koje su u toku. Na osnovu iskustva kompanije Dorsum i razgovora sa finansijskim institucijama, pažnja se sve više usmerava na pozadinske procese, operativnu efikasnost i osnovne tehnološke sisteme. Sam operativni model postaje važan faktor konkurentnosti, koji utiče na sposobnost institucije da odgovori na promene na tržištu, pokrene nove usluge i upravlja operativnim rizicima.
Kako bi odgovorila na rastuće potrebe finansijskog sektora, kompanija Dorsum razvila je Discovery, konsultativni okvir za procenu koji finansijskim institucijama pomaže da identifikuju uska grla u poslovanju, procene tehnološku spremnost i otkriju mogućnosti za modernizaciju koje omogućavaju održivu digitalnu transformaciju. Discovery finansijskim institucijama pruža strukturisan način da procene svoje trenutno operativno i tehnološko okruženje pre nego što se obavežu na velike transformacione inicijative. Umesto da se krene od pitanja koji sistem treba zameniti, ovaj okvir pomaže institucijama da sagledaju na koji način njihov postojeći operativni model podržava poslovne ciljeve i gde bi unapređenja donela najveću vrednost.
Ova procena pomaže organizacijama da jasnije razumeju razlike između svojih trenutnih kapaciteta i budućih poslovnih potreba. Povezivanjem operativnih izazova sa tehnološkim mogućnostima, Dorsum Discovery podržava donošenje informisanijih odluka i pomaže institucijama da odrede prioritete modernizacije u skladu sa svojim strateškim ciljevima. Ovakav pristup posebno je relevantan u složenom okruženju finansijskih usluga, gde tehnološke odluke mogu imati dalekosežne posledice po regulatornu usklađenost, kontinuitet poslovanja, korisničko iskustvo i sposobnost uvođenja novih proizvoda i usluga.
„Finansijske institucije shvataju da digitalizacija usmerena na klijente ne može da se ostvari bez modernizacije poslovanja koje se odvija u pozadini“, izjavila je Martina Bagarić Maršić, direktorka poslovnog razvoja za region Centralne i Istočne Evrope u kompaniji Dorsum. „Dorsum Discovery pomaže organizacijama da otkriju operativne, procesne i tehnološke prepreke koje stoje na putu takve transformacije, pružajući mapu puta za suštinsku modernizaciju.“
Prelazak na poravnanje T+1 ukazuje na potrebu da finansijske institucije modernizuju ne samo svoju tehnologiju već i procese i partnerstva koji podržavaju njihovo poslovanje. ESMA (Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržišta kapitala) procenjuje da će ukupni troškovi banaka kastodijana za prilagođavanje prelasku na poravnanje T+1 iznositi između 1,6 i 5,3 milijarde evra, što pokazuje složenost ovog procesa. Prema istraživanju EU T+1 Industry Committee, 83% ispitanika već se priprema za ovaj prelazak, dok 64% navodi spremnost partnera i pružalaca usluga kao najveći rizik. U međuvremenu, zastareli sistemi, uključujući osnovne bankarske platforme koje se koriste decenijama, mogu dodatno da zakomplikuju tranziciju. Ovi izazovi potvrđuju da uspešna transformacija zahteva koordinisan pristup koji obuhvata tehnologiju, procese i širi ekosistem finansijskih usluga.
Prelazak na poravnanje T+1 ukazuje na potrebu da finansijske institucije modernizuju ne samo svoju tehnologiju već i procese i partnerstva koji podržavaju njihovo poslovanje. ESMA (Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržišta kapitala) procenjuje da će ukupni troškovi banaka kastodijana za prilagođavanje prelasku na poravnanje T+1 iznositi između 1,6 i 5,3 milijarde evra, što pokazuje složenost ovog procesa. Prema istraživanju EU T+1 Industry Committee, 83% ispitanika već se priprema za ovaj prelazak, dok 64% navodi spremnost partnera i pružalaca usluga kao najveći rizik. U međuvremenu, zastareli sistemi, uključujući osnovne bankarske platforme koje se koriste decenijama, mogu dodatno da zakomplikuju tranziciju. Ovi izazovi potvrđuju da uspešna transformacija zahteva koordinisan pristup koji obuhvata tehnologiju, procese i širi ekosistem finansijskih usluga.
Poravnanje T+1 relevantno je za finansijske institucije u Srbiji jer, iako Srbija nije članica Evropske unije, institucije povezane sa evropskim tržištima kapitala moraju da se usklade sa novim ciklusom poravnanja kako bi očuvale prekograničnu interoperabilnost, operativnu efikasnost i konkurentnost.
„Regulatorne promene, uključujući T+1, iznose na površinu operativna i tehnološka pitanja koja su godinama ostajala u drugom planu. U Srbiji veliki broj banaka i dalje koristi stare, zastarele sisteme, pa njihova modernizacija ostaje jedan od ključnih izazova dok finansijske institucije nastoje da unaprede operativnu efikasnost, fleksibilnost i spremnost za regulatorne promene. Činjenica da 64% učesnika na evropskom tržištu smatra da je spremnost partnera i pružalaca usluga najveći rizik u vezi sa T+1 pokazuje da uspešna transformacija više nije samo tehnološki zadatak, već i organizacioni zadatak koji obuhvata čitav ekosistem“, zaključila je Bagarić Maršić.
Ovi izazovi zajedno pokazuju da uspešna transformacija nije samo pitanje implementacije tehnologije. Ona zahteva razumevanje načina na koji procesi, sistemi, ljudi i eksterni partneri funkcionišu zajedno. Kako finansijske usluge nastavljaju da se razvijaju, institucije koje usklade svoje operativne procese, tehnološke osnove i poslovne ambicije biće u boljoj poziciji da pruže dosledno korisničko iskustvo, unaprede efikasnost i ostanu konkurentne na tržištu koje postavlja sve veće zahteve.